NOT FOUND Da li možete potpuno da se OBRIŠETE SA INTERNETA?
Šta ako pretraživanje vašeg imena vodi do nečega što ne biste želeli da drugi vide?
Komentara 0
Sa tim problemom suočila se 30-godišnja žena iz Njujorka koja je postala žrtva osvete na pornografskom sajtu. Anonimnu žrtvu - nazovimo je Gospođa X - krišom je snimao dečko tokom njihovog seksualnog odnosa.
Kada su u novembru 2015. raskinuli posle tri meseca zabavljanja, dečko je, bez njene saglasnosti, aploudovao snimke na više osvetničkih pornografskih sajtova.
Na svim snimcima je navedeno njeno neobično ime, a ona tvrdi da zbog toga ne može da se zaposli. Odlučila je da tuži najveće pretraživače - Google, Bing i Yahoo - u pokušaju da izdejstvuje zabranu prikazivanja njenog imena u svim pretragama.
Njen advokat Rajan Konan kaže da je njegova klijentkinja doživela traumu.
“Više nije ista osoba, potresena je, očajnički joj je potrebna pomoć. Čak više ne može da konkuriše za posao i ne znam kako će joj izgledati budućnost”, rekao je Konan za radio BBC Trending.
Konan je izdejstvovao uklanjanje snimaka sa pojedinih porno-sajtova, ali bi ih bivši dečko Gospođe X odmah aploudovao negde drugde, pa bi se tako njeno ime ponovo pojavilo prilikom pretrage.
Pretraživači imaju sisteme za prijavljivanje tzv. “osvetničke pornografije”, ali Konan kaže da ne funkcionišu.
“Uradili smo to, ali ništa nisu skinuli. Odlučili smo da uradimo nešto što će ih naterati da obrate pažnju na nas.”
Ukoliko dobiju spor, ne samo da će biti sakrivena osvetnička fotografija, već i sve ostale informacije o Gospođi X na internetu. Nakon što su pokrenuli postupak, Konanu se obratilo još nekoliko žrtava osvetničke pornografije, pa sada razmatra pokretanje zbirne tužbe.
SAD nemaju zakon o “pravu na zaborav”, kao Evropa. Godine 2014. Evropski sud je odlučio da građani mogu da traže brisanje netačnih, starih ili irelevantnih ličnih informacija iz rezultata pretraživanja.
Međutim, potpuno brisanje koje traže Konan i Gospođa X čak prevazilazi okvire evropskog zakona. Prema rečima Džoa Meknamija, izvršnog direktora evropske organizacije “Digital Rights”, prisiljavanje pretraživača da deindeksiraju ljude značilo bi opasan presedan.
“U određenom stepenu postupak ima smisla, ali zamislite šta bi se desilo da to svako može da uradi”, kaže on. “Ako se neko kandiduje za državnu funkciju, mogao bi da obriše svaku vezu između svog imena i bilo koje informacije koja bi trebalo da bude javna stvar.”