Privatni sektor nema sluha da pomogne umetnost: Sponzori u RS daju večeru i prenoćište, ali ne i novac
Sponzorisanje kulture u Republici Srpskoj je izumrlo, jer neuređen sistem je doveo do toga da onaj ko ima novac, nema nikakav podsticaj da ulaže.
Komentara 0
Akademski umetnik Slobodan Vidović, koji je nedavno izlagao u Majamiju, kaže da je sponzore nemoguće naći. Kako navodi, i oni što imaju novca radije će da podrže zabavu za široke narodne mase, nego neki individualni projekat.
- Ne mogu reći da para nema, već jednostavno oni koji imaju ne žele da daju. Država je sve uredila tako da se podrška nigde ne može naći - kaže Vidović.
On navodi da je razloga za ovakvu situaciju mnogo. Pre svega nemamo tržište. U Banjaluci je nemoguće otvoriti galeriju jer za to je potrebno puno novca, a niko od nadležnih nije spreman da subvencioniše.
- Ne samo da nemamo tržište, nego nemamo nagrade, kritiku, a sve manje je i interesovanja publike. Sa druge strane, imamo dve akademije umetnosti iz kojih svake godine izlaze školovani umetnici. Za ovakvu situaciju krivi su svi koji imaju bilo kakve veze sa kulturom – smatra Vidović.
On dodaje da je u nekoliko navrata razgovarao sa ljudima koji imaju mnogućnost da otvore privatnu galeriju, te da su mu rekli da im ne pada na pamet da ulažu u to jer su sigurni da će brzo da propadnu.
- Možemo da se igramo kulture, ali bez ozbiljnog pristupa nema napretka. U ladici imam projekte za koje ne znam hoću li ikada uspeti da ih realizujem. Poražavajuće je to što je posle rata situacija bila bolja – kaže Vidović.
Direktor DIS pozorišta Novica Bodanović kaže da godinama uopšte nemaju sponzora. I kada se pojavi neko ko je voljan da ih podrži na gostovanjima po Srpskoj, obično se radi o hrani ili spavanju, ali ne i o novcu.
- Sistem nije uređen da bi se olakšalo umetnicima, već je uređen da bi se država zaštitila. Apsurd je da onoga ko hoće da pomogne, država dodatno optereti – navodi Bogdanović.
Javno – privatno partnerstvo
Slobodan Vidović kaže da je jedini izlaz iz ovakve situacija javno – privatno partnerstvo. Onome ko je spreman da uloži u kulturu vlast treba da izađe u susret, tako što će mu na primer osloboditi porez ili dati besplatno javni prostor, koji bi bio galerija za dobrobit svih umetnika. Tako se stvara tržište, koje nam je krajnje neophodno.