"LEPE SU VAM DEVOJKE, ALI NE SMEMO O TOME" Evo kako četvorica vaterpolista sa Malte žive u Novom Sadu
Prvo smo na srpskom naučili psovke. Kuhinja vam je odlična, posebno sarme i punjena paprika, pričaju četvorica reprezentativaca Malte u vaterpolu koji već dva meseca žive i treniraju u Novom Sadu.
Komentara 0
Iako bi retko ko pomislio da bi neko napustio sunčano ostrvo u Mediteranu da bi došao u Srbiju, Bena Plimptona (18), Matijasa Ortoleu (15), Andreasa Golia (20) i Dina Zamita (21) vaterpolo je doveo u Novi Sad, gde treniraju i igraju za VK Dunav i VK Vojvodina.
Mladi Maltežani, reprezentativci svoje zemlje u svom uzrastu, ističu da im se Srbija dopada, kao i Novi Sad u kome su obišli skoro sve. O onome što stranci najčešće komentarišu našim devojkama, ovi momci sa Malte kažu kako ne smeju da pričaju jer su svi u ljubavnim vezama. Samo Andreas, koji jedini nema devojku, priznaje da su naše devojke lepe i da se dopadaju i njemu, ali i njegovim drugovima.
- Naš trener sa Malte radio je u Srbiji i on nam je preporučio da dođemo. Ovde svi zajedno živimo u stanu i super nam je. Obišli smo sve, Tvrđavu, klubove, okolinu grada - kaže Dino Zamit.
On dodaje da ne primaju platu iz srpskih klubova i da shvataju koliko je vaterpolo u zemlji olimpijskog, svetskog i evropskog prvaka slabo plaćen.
- Klub sa Malte nas finansijski pomaže da treniramo i učimo ovde. Uskoro ćemo nazad na pauzu zbog praznika pa se vraćamo ovde da igramo do kraja sezone - dodaje on.
Njegovi saigrači kažu da se u gradu odlično snalaze, ali da ih muči jezička barijera, jer, iako odlično znaju engleski jezik, njime se ne služi veliki broj Novosađana. Zato kroz smeh kažu da koriste znakovni jezik.
- Najteže nam je u supermarketu ili kad od kuće poručujemo hranu. Slabo nas razumeju i taksisti, ali zato se sporazumevao rukama - kažu ovi momci i dodaju su naučili osnovno u srpskom jeziku. Na srpskom su, kažu, kao i svi stranci prvo naučili psovke, ali i reči koje su im potrebne u vaterpolu.
- Dobar dan, hvala, levo, desno, napred, nazad - pričaju oni na srpskom.
Momci kažu da im se dopada i srpska kuhinja te da su probali sve đakonije, uključujući i nezaobilaznu sarmu, ali i punjene paprike.
Koliko je jaka želja ovih momaka da nauče da igraju vaterpolo najbolje ilustruje to što Matijas propušta jednu godinu školovanja da bi igrao u Srbiji.
- Ovde sportisti koji se školuju imaju više slobode. Oni mogu da izostanu zbog treninga i takmičenja, a mene bi policija na Malti, da me vidi u devet ujutru bez posebne dozvole za trening, mogla da me uhapsi - kaže on.
Matijas dodaje da se u Srbiji trenira ozbiljnije, po tri-četiri sata dnevno, što se dopada i drugim momcima jer kod kuće dnevno rade samo sat vremena na dan.
- Ovde su igrači krupniji, fizički spremni, bolje znaju taktiku i više treniraju - kaže Ben.
Stigao i Japanac
U VK Vojvodinu je ovih dana stigao i Šo Hamada (20) iz Japana, koji je, nažalost, trenutno bolestan pa nismo mogli da razgovaramo s njim. On takođe planira da igra u Srbiji, a trenutno je na probi i zbog bolesti još nije dobio priliku da zaigra.