OBAMA PREDAO ŠTAFETU "Ona je od sada LIDER SLOBODNOG SVETA"
Barak Obama rešio je da svoju poslednju evropsku turneju u svojstvu predsednika SAD završi posetom nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Tako je zaokružio svoj mandat i posete stranim kolegama, s obzirom da je Merkel bila jedna od prvih državnica s kojom se susreo na početku svog predsednikovanja.
Komentara 0
Tada, 2009. godine, nemačka kancelarka održala je za nju neobično slobodan govor pred Američkim Kongresom.
- Amerika je bila zemlja mojih snova. Maštala sam o odlasku tamo, a kada je Berlinski zid napokon pao, to se i obistinilo. Nikad neću zaboraviti momenat kada sam prvi put videla Pacifik. Očarao me je nepregledni američki pejzaž, koji je odisao slobodom i nezavisnošću - rekla je tada nemačka kancelarka, iskočivši iz svog uobičajenog okvira pragmatičnih političkih govora bez mnogo emocija.
Uloge su zamenjene
Sedam godina kasnije, Angela Merkel nalazi se u nezavidnoj poziciji, s obzirom da je sve očiglednije da je upravo ona postala branilac i propagator svih američkih vrednosti kojima se nekada divila.
Nakon pobee Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD, odlazeća administacija uverena je da on neće nastaviti sa poštovanjem američkih vrednosti, te je Obamina poseta u evropskim i američkim medijima simbolično okarakterisana kao "predavanje štafete".
Očekivanja od Merkelove nisu u potpunosti neutemeljene. Nakon Trampove pobede, Angela Merkel obratila se novoizabranom predsedniku SAD retorikom koju obično koristi kada se obraća Rusiji ili Kini. Trampu je ponudila saradnju koja se "bazira na vrednostima demokratije, slobode, međusobnog uvažavanja i poštovanja vladavine prava, kao i poštovanja čoveka bez obzira na njegovo poreklo, boju kože, religiju, pol, seksualnu orijentaciju ili političke stavove".
Odmah nakon pobede Donalda Trampa britanski istoričar i oksfordski profesor Timoti Garton Eš izjavio je za tamošnje medije:
- Moram reći da je Angela Merkel od sada i zvanično lider slobodnog sveta.
Taj kolokvijalna titula "lidera slobodnog sveta", čiji koreni sežu još iz vremena Hladnog rata, kao po pravilu odnosila se na predsednika SAD. Nakon Trampove pobede, to bi moglo da se promeni, a sa Ešom se slaže i "Njujork tajms", koji je napisao da je "zahvaljujući Trampovoj pobedi, Angela Merkel postala poslednji branilac zapadnih humanističkih vrednosti".
Mada, sudeći po katastrofalnoj reputaciji Hilari Klinton, čini se da bi Merkelova to svakako postala i da je Tramp izgubio na izborima.
Zajednička poruka
U zajedničkom obraćanju u Virtšafvočeu, Obama i Merkel su jednoglasno poručili:
- Nema povratka u svet pre globalizacije. Nemci i Amerikanci moraju da iskoriste priliku da oblikuju globalizaciju u skladu sa svojim vrednostima i idejama. Dugujemo to našim poslovima i našim građanima, dugujemo čitavoj globalnoj zajednici ne samo da to ispunimo, već i da proširimo i produbimo našu saradnju.
Angela Merkel je tokom izbegličke krize čvrsto zauzela stav zbog kog je danas mnogi osuđuju, uključujući Trampa, koji je rekao da joj se divi, ali da je razočaran njenom politikom otvorenih vrata.
Uprkos tome, kancelarka Nemačke odbija da odstupi od svog stava, iako i mnogo ljudi u samoj Nemačkoj smatra da je stavila univerzalne vrednosti ispred nacionalnih interesa sopstvene zemlje, što može biti tačno. Ali uprkos kritikama, rastu desničarskog talasa, Nemačka je politički i dalje stabilnija od Francuske ili Velike Britanije, koja nije primila ni hiljaditi deo migranata koje je primila Nemačka.
Obama je uoči puta Angelu Merkel nazvao "verovatno najbliskijim međunarodnim partnerom u poslednjih osam godina", a činjenica da je odlučio da se od Evrope "oprosti" u Nemačkoj, a ne u zemlji najbližeg saveznika Velike Britanije daje dodatnu težinu njegovim rečima i poseti.
"Kontrolisati Putina, Erdogana i Trampa"
Nemački dnevnik TAZ piše da su pred Merkelovom teški zadaci: "Mora da očuva jedinstvo EU, suprotstavi se Putinu i Erdoganu, i ujedno mora da iskontroliše Donalda Trampa, zbog čega važnost njene uloge raste."
Evropa nema baš mnogo političara koji bi mogli da zamene Angelu Merkel: Velika Britanija će narednih godina biti zaokupljena Bregzitom, a i Tereza Mej nema kapacitet koji ima nemačka "Muti". Francuska i Italija grcaju u ekonomskim problemima, te zbog toga tvrdnja Norberta Retgena, predsednika Bundestagovog komiteta za spoljne poslove, da će se Angela Merkel kandidovati za četvrti mandat postaje sve realnija. S njim se slaže i Danijela Švarcer, direktorka Nemačkog instituta za međunarodna politička istraživanja.
- S obzirom na posledice Trampove izborne pobede u Evropi, Angela Merkel će po svemu sudeći oceniti da njen zadatak nije gotov, te da i dalje teba da predvodi Evropu - rekla je Švarcer.
Zbog želje Donalda Trampa da uspostavi mirnije veze s Vladimirom Putinom, "prozapadna politika Merkel prema Rusiji koja je zbog Ukrajine usmerena na sankcije, mogla bi da doživi slom", ocenio je nemački dnevnik Velt.
Pored toga, Trampovim dolaskom na čelo svetske supersile kritičari kancelarkine politike dobijaju na snazi i značaju, zbog čega će joj biti pakleno teško da uspešno nosi odgovornost koju joj je na pleća stavio Barak Obama.