LEKSIKON MOĆNIKA Ovi ljudi obeležili su naših 20 godina
Predstaviti dve decenije jednih novina kroz galeriju likova koji su obeležili taj period u nekoj od uređenih evropskih zemalja bio bi posao za urednike kulture i zabavnih strana, a tu bi, možda, zalutalo poneko ime iz sveta politike. Sa Srbijom i "Blicovih" 20 godina, stvar je obrnuta.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Srbija nije imala sreću da bude mirno i dosadno mesto za život i država nepoznatih birokrata koji su samo radili svoj posao i na koje se novine nisu morale osvrtati. Politika i njeni protagonisti, što domaći, što svetski, bili su dominantni u našim životima, time i glavni junaci naslovnih strana novina, pa je ovaj izbor, zapravo leksikon moćnika koji su, svako na svoj način i spram moći i interesa, kreirali sudbinu Srbije. Njihova imena, funkcije i delovanje, izuzimajući nekoliko časnih izuzetaka, zapravo su personifikacija neprekinute spirale nasilja i uništavanja ove zemlje, sa malim intervalima prividne normalnosti, tek koliko da se uzme vazduh do iduće nevolje.
Težina olovnih godina
Trošile su se tone olova na besmislenim ratištima koja su odnosila ljudske živote i u štamparijama da se sav taj galimatijas obznani i prenese čitateljstvu. I dok one koji su olovo propuštali kroz cevi oružja kao da ništa na ovom svetu nije obavezivalo na bar minimum ljudskosti, mi smo svoje trošili ne bi li se nekako stalo u kraj tom ludilu. To je, u krajnjoj liniji, bio i motiv za osnivanje "Blica" u vreme kad je vlast držala medijski prostor pod apsolutnom kontrolom.
Čekajući lepšu budućnost
Tada su neki novinari i entuzijasti zaključili kako je došao poslednji trenutak za promenu - kako novinarstva tako i društva i, na kraju, režima koji nas je gurnuo u ratove, izolaciju i kriminal.
Otud ovakav izbor ličnosti u kome defiluju tužitelji, političari, ličnosti sa međunarodnih poternica, a tek tu i tamo promine ime koje nam može služiti na čast i kojim se možemo ponositi. Nije do nas, do stvarnosti je. Mi bismo prvi voleli da je bila lepša, ali nažalost, nije. Nadamo se da će neka iduća generacija, proslavljajući sličan jubilej i praveći slične izbore, birati između onih najboljih i najčasnijih.
Slobodan Milošević
Alfa i omega političkog života Srbije devedesetih godina i političar koji je na svakom mestu (a bio je predsednik Srbije i predsednik SR Jugoslavije) koncentrisao apsolutnu vlast u svojim rukama. Njegov politički učinak je istorija srpskih poraza, duga više od decenije - počev od onih na vojnom planu do devastiranja društva i države.
Od prvog broja uređivačka politika "Blica" bila je okrenuta protiv njegove vladavine i uzurpiranja institucija. Vlast je izgubio na saveznim predsedničkim izborima 24. septembra 2000. godine, aprila iduće godine je uhapšen, a 28. juna 2001. godine izručen je Haškom tribunalu, gde je i umro 11. marta 2006. godine.
Zoran Đinđić
Lider Demokratske stranke i prvi demokratski izabrani premijer Srbije koji je, nakon pada Miloševića, pokušao da preko noći modernizuje Srbiju, ali je njegov naum sprečen brutalnim ubistvom ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.
Školovan u Nemačkoj, bio je čovek neiscrpne energije koju su teško pratili saradnici i sledbenici, a protivnici su u njoj videli pretnju, trudeći se da ga omalovaže i svedu na sopstvenu meru. Đinđić se tako pridružio plejadi srpskih reformatora čija se namera da od ove zemlje napravi pristojno mesto za život obila o neprobojni zid konzervatizma koji ne priznaje iskakanje iz kolotečine političkog konformizma. Taj nesporazum ga je koštao života.
Vojislav Koštunica
Prvi predsednik Demokratske stranke Srbije, jednog od brojnih partijskih derivata demokratske stranke koji će ostati upamćen kao čovek koji je na saveznim predsedničkim izborima septembra 2000. godine pobedio Slobodana Miloševića, što je ujedno označilo kraj njegovog režima.
Predsednik Jugoslavije i u dva navrata premijer Srbije, za čijeg mandata je donet aktuelni Ustav koji je imao za cilj da u preambuli zacementira Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Srbije. Svoj drugi premijerski mandat je vratio, a nakon što njegova stranka nije prešla cenzus na parlamentarnim izborima 2014, podneo je ostavku na lidersko mesto u partiji i povukao se iz političkog života.
Patrijarh Pavle
Jedan od najomiljenijih srpskih patrijarha koji je na tronu Srpske pravoslavne crkve proveo nepunih devetnaest godina, od kojih su većina bile teško iskušenje i za narod i državu. Ostao je upamćen po urođenoj skromnosti i pristupačnosti koja je obeležila čitav njegov život, rad i postupke. Takav je bio kao dete i mladić, potom kao monah i vladika, a navike nije promenio ni kad je postao prvojerarh crkve.
Zbog svega toga, narod ga je iskreno doživljavao kao istinskog duhovnog vođu i zato ne čudi što ga je za života doživljavao kao sveca koji hoda. Nakon dve godine bolovanja, upokojio se 15. novembra 2009. godine, a pored njegovog tela u Sabornoj crkvi tri dana je trajao mimohod građana, a na poslednji počinak ga je ispratilo više od 600.000 ljudi.
Dobrica Ćosić
Pisac i akademik čije je obimno književno delo romansirana istorija srpskog naroda proteklih sto godina. Za poštovaoce je bio "srpski Tolstoj", za oponente "ruralni pisac" koji je od zabluda sa sobom i vremenom napravio posao.
Često se nalazio i u epicentru političkih zbivanja - čak je bio i predsednik SR Jugoslavije, još češće je važio za sivu eminenciju srpske politike sa kojim su se oko svih bitnijih stvari konsultovali naši političari i državnici, pa je zbog toga decenijama nosio epitet "oca nacije". Još osamdesetih godina je pokrenuo rešavanje bolne kosovske teme - podelom Kosova između Srba i Albanaca. Umro je 2014. u 93. godini života.
Radovan Karadžić
Lider bosanskih Srba tokom jugoslovenskog građanskog rata koji je svoju najkrvaviju završnicu imao u Bosni i Hercegovini. Za muslimanski živalj i međunarodnu zajednicu, on je personifikacija ratnog zločinca, dok ga Srbi doživljavaju kao političara i vođu koji im je stvorio Republiku Srpsku, čiji je bio prvi predsednik.
Protiv njega je podignuta haška optužnica, dvanaest godina se uspešno skrivao od potere, a uhapšen je u Beogradu gde je dugo godina živeo prerušen u doktora alternativne medicine. Krajem jula 2008. godine isporučen je Haškom tribunalu, gde je u martu ove godine osuđen na kaznu zatvora od 40 godina.
Ratko Mladić
General bivše Jugoslovenske narodne armije, koji je zenit vojničke slave dostigao kao glavnokomandujući Vojske Republike Srpske, na čijem je čelu proveo četiri godine tokom sukoba u BiH. Kao komandant bio je krut i beskompromisan, a po završetku rata imao je sličnu sudbinu kao i Radovan Karadžić.
Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za ratne zločine, uključujući i genocid, a 1996. je nestao iz javnosti i za njim se tragalo pet godina. Uhapšen je u proleće 2011. u jednom selu kod Zrenjanina i izručen Haškom tribunalu, gde je još uvek u toku proces protiv njega.
Bil Klinton
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država u dva mandata, i to u najturbulentnijim godinama za Srbiju. Njegova administracija je presudno uticala na rasplet jugoslovenske krize, podržavajući otcepljenje severnih jugoslovenskih republika, dok su u svim dešavanjima Srbi za Ameriku imali ulogu loših momaka.
Prvi put se i direktno vojno umešao u građanski rat kada su američki aviona u sklopu snaga NATO pakta bombardovali položaje bosanskih Srba 1995. godine. Takođe, Amerika je pod njegovim vođstvom predvodila i agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine, nakon čega je Kosovo praktično otcepljeno od Srbije. Amerika je imala i glavnu ulogu u potpisivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Mira Marković
Supruga Slobodana Miloševića i svojevremeno predsednica političke partije Jugoslovenska levica, jedna je od ključnih ličnosti koja je, uz Miloševića, bila kreator političkih zbivanja tokom devedesetih godina. Govorilo se o njenom velikom uticaju na supruga i nisu bez osnova tvrdnje da su mnoge njegove odluke, naročito one kadrovske, bile ispunjenje njenih želja i zahteva.
Istovremeno izuzetno vezani jedno za drugo, živeli su u autističnoj atmosferi i samoprojektovanoj stvarnosti koja nije imala mnogo dodira sa realnim životom. Dok su besneli ratovi, kriminal cvetao, sistem države se raspadao, a po beogradskim ulicama se pucalo i ubijalo kao u akcionim filmovima, Mira je pisala patetične tekstove u formi dnevnika za jedne beogradske novine. Nakon pada njihovog režima, Mira Marković je zajedno sa sinom Markom pobegla za Rusiju, gde i danas živi, a javnost je ponovo ustalasala prošle godine objavljivanjem memoarske knjige „Bilo je to ovako”.
Milo Đukanović
Premijer Crne Gore i balkanski politički kuriozitet koji je četvrt veka na vlasti - troši šesti premijerski mandat sa velikim izgledima da nakon predstojećih izbora i dalje ostane na toj poziciji, a iza sebe ima i jedan predsednički mandat.
Na početku političke karijere pulen Slobodana Miloševića, kasnije njegov veliki protivnik koji se nakon dva neuspela državna provizorijuma u zajednici sa Srbijom (SR Jugoslavija i SCG) odlučio za državno osamostaljenje Crne Gore, do čega je i došlo nakon referenduma 2006. godine. Važi za apsolutnog gospodara Crne Gore sa kontroverznom karijerom koja je obeležena optužbama za kriminal, a u tužilaštvu italijanskog grada Barija je arhivirana istraga u vezi sa švercom duvana.
Aleksandar Vučić
Aktuelni premijer Srbije i političar koga je u prvi plan izbacila pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012, koji mu je u ruke predao i Srpsku naprednu stranku, od tada vodeću partiju u Srbiji.
Političku moć je počeo da akumulira još kao prvi potpredsednik u vladi Ivice Dačića, da bi na prvim sledećim izborima to formalizovao izborom za premijera. Njegova stranka je i proletos trijumfovala na izborima osvajajući apsolutnu skupštinsku većinu, a on je po drugi put postao premijer. Politički je ponikao u Srpskoj radikalnoj stranci, a taj period njegovog angažmana obeležila je ratoborna retorika i rusofilstvo, čega se u međuvremenu odrekao, i nametnuo se kao moderan političar okrenut Evropi.
Aleksandar Tijanić
Jedan od najpoznatijih, ali najkontroverznijih srpskih novinara osobenog stila pisanja i polemičkog dara. Oštrog jezika i neiscrpan izvor otrovnih metafora, bio je beskompromisan i u tekstovima i u polemikama, često na ivici uvrede.
Kao jedan od najtalentovanijih studenata Fakulteta političkih nauka, pozvan je u nedeljnik NIN, a posle je karijeru gradio u raznim redakcijama širom bivše Jugoslavije. Pokazao se i kao veoma uspešan medijski menadžer praveći dve uspešne televizije (TV Politika i BK televizija), a devet godina je proveo na čelu RTS napravivši od javnog servisa najgledaniju televiziju u zemlji. Okušao se i u politici - bio je ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića i savetnik za medije Koštunice, dok je bio predsednik SR Jugoslavije. Umro je 2013. u 63. godini.
Emir Kusturica
Najslavnije rediteljsko ime sa prostora bivše Jugoslavije, ovenčan sa dve kanske Zlatne palme i sa još nekoliko velikih svetskih nagrada poput Srebrnog lava na Venecijanskom festivalu.
Multitalentovan umetnik, koji se okušao i kao glumac, bio je i profesor u Americi, a puni muzičke hale širom sveta sa svojim orkestrom. Autor je i dva monumentalna projekta: čudesnog etno-sela Drvengrad u Mokroj Gori, gde provodi najveći deo vremena i na kom već deceniju organizuje filmski festival Kustendorf, i Andrićgrada, kulturnog i edukativnog kompleksa u Višegradu inspirisan delom Ive Andrića. Premijeru svog najnovijeg igranog filma „Na mlečnom putu” u kome igra zajedno sa Monikom Beluči imaće na Venecijanskom festivalu.
Miroslav Mišković
Biznismen i vlasnik kompanije "Delta Holding", važi za najbogatijeg čoveka u Srbiji koji je svoje bogatstvo, između ostalog, sticao i umešnim paktom sa vlastima, što je trajalo dve decenije, sve dok Aleksandar Vučić nije rešio da obračun sa korupcijom i kriminalom započne upravo sa Miškovićem.
Tako je on, zajedno sa sinom, uhapšen krajem 2012. godine pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja izvlačio finansijska sredstva i imovinu iz privatizovanih putarskih preduzeća. Od tada kreće njegov hod po trnju. Prvo je platio kauciju za slobodu od 12 miliona evra, oduziman mu je pasoš, a na kraju ga je u junu ove godine Specijalni sud osudio na pet godina zatvora i novčanu kaznu zbog pomaganja sinu Marku da utaji porez, a one prve optužbe je oslobođen. U toku je žalbeni postupak.
Karla del Ponte
Švajcarska pravnica i glavna tužiteljka Međunarodnog suda za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju (od 1999. do 2008. kada ju je na toj funkciji zamenio Serž Bramerc) za čijeg mandata je podignut najveći broj optužnica protiv ljudi osumnjičenih za ratne zločine.
To joj je donelo epitet jedne od najomraženijih ličnosti u bivšim jugoslovenskim republikama, a odijum prema njoj naročito je bio evidentan u Srbiji jer su među optuženima za ratna nedela ubedljivo prednjačili Srbi. Njena ekspeditivnost u privođenju pravdi osumnjičenih nije uvek bila praćena i adekvatnim optužnicama koje su često bile pravno neutemeljene, sama Del Ponte se nije uzdržavala da daje političke izjave, a pri kraju mandata se protiv nje vodila istraga zbog sumnji da je dozvolila maltretiranje i podmićivanje svedoka u procesu protiv Vojislava Šešelja.
Vladimir Putin
Predsednik Rusije koji je najvećoj zemlji na svetu povratio međunarodni ugled, napraviviši od nje ravnopravnog takmaca Zapadu. Rat u Ukrajini i otcepljenje Krima ga je koštalo međunarodnih sankcija, ali on nije odstupio.
Intervencijom u Siriji pokazao je da je Rusija sposobna da se snagom oružja i autoritetom nametne kao nezaobilazan faktor rešavanja međunarodnih kriznih žarišta.
Putin je državnik velike harizme sa imidžom sposobnog, samouverenog i odlučnog lidera koji u zemlji ima gotovo aklamativnu podršku stanovništva. S druge strane, mnogo se govori i piše o strahu i cenzuri u Rusiji. Popularan je i u pravoslavnom svetu van granica Rusije.
Novak Đoković
Svetski prvak u tenisu i jedan od najvećih sportista koje je ova zemlja dala. Oborio je mnoge rekorde u teniskom sportu, osvojač je sva četiri grend slema, ima i jednu olimpijsku medalju, a najfascinantnije je da se za titulu najboljeg izborio u eri Rafaela Nadala i Rodžera Federera, dvojice najdiominantnijih igrača u istoriji tenisa.
Izuzetan sportista i izuzetna ličnost po kojoj prepoznaju Srbiju u svetu. Postao je zlatna proteza našeg amputiranog nacionalnog dostojanstva i njegove pobede na teniskim terenima ovde su se učitavale kao revanši za sve naše poraze na drugim poljima. Sa suprugom Jelenom ima humanitarnu fondaciju.
Dragan Gaga Nikolić
Jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca impresivne filmske biografije iza koga su ostali upečatljivi filmski i televizijski likovi i zapažene pozorišne role.
Džimi Barka, Flojd, Prle, Urke, Popaj, Marko..., likovi su filmova po kojima će ostati upamćen, kao što će se pamtiti njegova tumačenja Vuka Isakovića u ekranizaciji "Seoba" Miloša Crnjanskog ili Vlah-Alije u filmu "Banović Strahinja". Večiti momak našeg filma plenio je osebujnim šarmom mangupa sa beogradskog asfalta, postajući istinska legenda prestonice i potvrda sopstvenih reči: "Sam po sebi sam epoha". Bio je u braku sa glumicom Milenom Dravić, a umro je marta ove godine u 73. godini života.
Svetlana - Ceca Ražnatović
Folk diva i najpopularnija je estradna zvezda u Srbiji i regionu, jedna od retkih koja na koncertima puni velike stadione.
Cecina muzička karijera je izvesno vreme bila u senci njenog privatnog života, s obzirom na to da je bila udata za kontroverznog Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubijen 2000. godine. Vodila je FK Obilić i bila je u kućnom pritvoru zbog navodne utaje poreza. Kada je sve to prošlo, Ražnatovićeva je stabilizovala karijeru, izdala nekoliko albuma i učvrstila se na estradnom tronu. Pevačica ima 16 studijskih, sedam lajv i dva remiks albuma. Prvi put je zapevala sa devet godina, a sa trinaest je već nastupala. Sa 17 godina igrala u filmu "Koštana" sa Radetom Šerbedžijom. Najviše ljudi okupila u junu 2013. kada je na beogradskom Ušću zapevala pred 170.000 ljudi na svoj 40. rođendan.
Aleksandar Saša Đorđević
Košarkaška zvezda, trenutno na poziciji trenera srpske košarkaške reprezentacije sa kojom osvojio srebrne medalje na Svetskom prvenstvu i poslednjoj Olimpijadi.
U godini kada je pokrenut "Blic" Saša je kao igrač osvojio srebro na Olimpijadi u Atlanti, sledeće godine je postao prvak Evrope sa reprezentacijom, a 1998. u Atini predvodio je kao igrač našu selekciju do titule svetskog prvaka.
Pokazao je principijelnost u stavovima i doslednost u isticanju timske atmosfere u reprezentaciji koja je dovodila do uspeha. Nikada nije dozvolio da pojedinci i njihovi interesi naruše timski duh, a to je dokazao u slučaju košarkaša Micova i Marjanovića.