TITO I DRAŽA IZAŠLI IZ PODRUMA Muzej istorije Jugoslavije otvorio depo za posetioce
U objektu Stari muzej izloženo je oko 2.000 interesantnih predmeta koji pričaju priču o Jugoslaviji.
Komentara 0
Na početku obeležavanja 20 godina od osnivanja, Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) otvorio je svoj depo što je prva faza rada na novoj stalnoj postavci.
- Biće izložen veći deo fonda koji broji preko 75.000 predmeta, a posetioci će biti u mogućnosti da vide sve faze projekta čiji je završetak planiran za 2018. godinu kada će ovde u stalnoj postavci biti odabranih 100 eksponata u znak obeležavanja stogodišnjice osnivanja prve zajedničke države južnoslovenskih naroda - kaže Neda Knežević, direktorka MIJ.
Autori ove velike izložbe su svi kustosi ovog muzeja, njih 13.
Desno su predmeti koji pričaju hronološku priču o istorijatu radničkih pokreta, međuratnom periodu, o komunistima i ilegalcima, o NOB, te o izgradnji zemlje.
Levu stranu čini riznica darova koje je Tito dobijao iz celog sveta, a u sredini su izložene štafete po kojima je ovaj muzej jedinstven.
Dok nam s jedne strane pažnju privlači Titovo diplomatsko odelo iz 1956, svečani šal koji je nosio pri susretu sa Čerčilom i crni frak pri susretu s papom, s druge strane su dokumenti kao što je Titova fotografija iz zatvora u Ogulinu i Lepoglavi.
Tu su i originalni crteži iz zatvora Đorđa Andrejevića Kuna. Malo dalje je i očuvana zastava sa demonstracija 27. marta 1941. u Beogradu koju je nosio Jaša Prodanović.
Vraćajući pogled na Titove poklone, vidimo čuveni „polaroid“ koji je dobio na poklon od pukovnika američke vojske Elerija Hantingtona.
- Inače, isti takav model je koristio vizuelni umetnik Endi Vorhol, a pored je fotoaparat „nikon“ koji je poklon japanskog cara - objašnjavaju kustosi.
Nailazimo na nameštaj Josipa Broza, odnosno ono što je sačuvano jer je rezidencija bombardovana 1999. godine kada se u nju uselio Milošević. U bifeu je još uvek neotvorena flaša konjaka iz 1968, poklon predsednika Francuske Valerija Žiskara D‘Estena, 1976. godine.
Prolezeći dalje, zapažamo drvenu kolevku koja je bila dokazni materijal na suđenju Draži Mihailoviću.
Može da se vidi i sačuvana logoraška uniforma slikara Miloša Bajića iz logora na Banjici i iz Mathauzena, kao i autoportret koji je tamo nacrtao, zatim Derokov crtež slave u logoru Banjica.
TEREZINA POSVETA DRAGOM PREDSEDNIKU
Posle Drugog svetskog rata nadovezuje se refleksija jugoslovenskog društva, preko tehnike i umetnosti, gde vidimo i gramofonske ploče popularne i posebno cenjene jugoslovenske pevačice Tereze Kesovije (78), sa posvetom Titu.
Tako na albumu „Nježne strune mandoline“ Tereza piše: „I na ovoj ploči, dragi moj druže Tito, nalaze se pesme za koje ste mi rekli da su vam lepe. S iskrenim divljenjem, Tereza Kesovija.“