Možemo li da predvidimo kada ćemo UMRETI?
Smrt je neizbežna, ali da li može da se predividi? Neki naučnici veruju da može.
Komentara 0
Eksprimenti s voćnim mušicama otkrivaju novu fazu u životu koja najavljuje smrt. Tu fazu naučnici nazivaju “spiralom smrti” i veruju da ona možda postoji i kod ljudi.
Do pre oko 25 godina biolozi su pretpostavljali da postoje samo dve osnovne faze u životu: detinjstvo i odraslo doba. U detinjstvu je mala verovatnoća da ćemo umreti, takođe i na početku odraslog doba, kada polno sazrimo. Međutim, kako vreme prolazi, verovatnoća se povećava - u početku polako, a zatim sve brže i brže.
Početkom 1990-tih godina naučnici su shvatili da postoji i treća faza u životu, kroz koju prolaze najstariji članovi društva: “kasni život”.
Ono po čemu se “kasni život” razlikuje od ostatka odraslog doba jeste jedinstveni model smrtnosti. Stopa povećanja stope smrtnosti iz godine u godinu koja odlikuje odraslo doba ne može da se primeni na period kasnog života. Dok su 60-godišnje osobe izložene znatno većem riziku od smrti nego 50-godišnjacu, rizik od smrti je kod 90-godišnjaka i 100-godišnjaka gotovo isti.
“Stopa smrtnosti prestaje da se povećava i to je očigledno”, kaže Lorens Miler sa Univerziteta Kalifornije u Irvinu.
Naučnici se i dan-danas spore oko razloga i još ne postoji prihvaćeno objašnjenje. Da bi bar donekle objasnili ovu pojavu, Miler i njegov kolega Majkl Rouz posmatrali su druge biološke karakteristike u kasnom životu, nezavisno od stope smrtnosti. “Pitali smo se da li se isti model odnosi i na žensku plodnost”, objašnjava on.
Naučnici su uzeli 2.828 ženki voćnih mušica roda Drosophila i svaku stavili u posudu s dva mužjaka. “Svaki dan smo premeštali svaku ženku u drugu posudu i prebrojavali jajašca koja su ostavile za sobom. To smo radili sve dok sve nisu uginule”, kaže Miler.
U prvi mah, rezultati su bili prilično razočaravajući. Pokazalo se da stopa fertiliteta nije nije stabilizovala kada bi ušle u fazu “kasnog života”.
Štaviše, kada su podrobnije analizirali podatke, naučnici su shvatili da se događa nešto sasvim drugo. Stopa fertiliteta mušice, tj. broj položenih jajašaca u toku jednog dana, naglo bi se smanjio dve nedelje pre nego što će uginuti.
Što je još čudnije, smanjenje plodnosti nije zavisilo od starosti mušice u trenutku smrti. Kada bi 60 dana stara mušica bila blizu smrti, postala bi manje plodna - ali isto se događalo s mušicom koja ima samo 15 dana, a koja će uginuti pre vremena.
Reč je univerzalnom pravilu, novoj, četvrtoj fazi koja se razlikuje od detinjstva, odraslog doba ili kasnog života. Miler i Rouz su je nazvali “spiralom smrti”.
Do tog otkrića su došli 2007, a u narednim godinama su tragali za novim dokazima o “spirali smrti”. Godine 2012. otkrili su da mužjak voćne mušice takođe gubi plodnost u danima pred smrt.
“Kako mužjak stari, tako njegova sposobnost da oplodi ženku slabi”, objašnjava Miler. “Ali, pre nego što će uginuti - bilo da je mlad, sredovečan ili star - njegova sposobnost za reprodukciju je znatno niža nego kod vršnjaka koji će živeti nekoliko nedelja duže”, objašnjava Miler.
U najnovijem istraživanju, ove godine, Miler i Rouz su analizirali podatke dobijene prilikom niza eksperimenata za istraživanje dugovečnosti i plodnosti voćnih mušica u različitim laboratorijama. I ovoga puta rezultati su ukazivali na “spiralu smrti”.
Dvojica naučnika i njihove kolege čak su otkrili da se u ograničenom stepenu moguće predvideti da li će mušica uginuti određenog dana samo na osnovu analize plodnosti u prethodna tri dana, i to nezavisno od drugih podataka, uključujući i njenu starost. “Možemo da predividimo njihovu smrt sa preciznošću od oko 80 odsto.
Rouz i Miler nisu jedini koji su primetili da postoji veza između plodnosti i smrti. Džejms Kartsinger sa Univerziteta Minesote takođe je izvodio eksprimente s voćnim mušicama i takođe je otkrio da smanjenje plodnosti nagoveštava smrt. On je takođe otkrio da pad plodnosti pred smrt ne zavisi od starosti. Njegov rad se, međutim, razlikuje od rada Milera i Rouza u nekim veoma važnim aspektima. Kao prvo, on ne smatra da su saznanja do kojih su došli dokaz o zasebnoj i univerzalnoj fazi života - on nije siguran da ljudi i druge vrste koje se biološki razlikuju od voćnih mušica pred smrt prolaze kroz isto iskustvo smanjenja plodnosti.
On koristi drugačiju terminologiju, pa tako govori o “penzionisanju”, koje počinje onog dana kada zrela ženka vožne mušice ne položi nijedno jaje.
Na kraju ove faze, kada je stopa fertiliteta niska, a smrt blizu, stopa smrtnosti mušica se stabilizuje baš kao i u slučaju faze “kasnog života”. Prema tome, zaključuje Kartsinger, “stabilizacija, odnosno usporavanje stope smrtnosti, nije samo karakteristika starosti, već može da se dogodi i u mladom dobu”.
Među naučnicima preovladava stav da je stabilizacija smrtnosti povezana s godinama, ali Kartsinger veruje da njegov rad pokazuje da je ona - baš kao i sama smrt - u većoj meri povezana s plodnošću.
Odakle, međutim, ta veza između plodnosti i smrti?
Džejms Keri sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu i njegove kolege pokazali su pre deset godina da izmene u reproduktivnom sistemu miševa mogu da utiču na njihov životni vek. Oni su ženkama miševa ubacili jajnike znatno mlađih ženki nakon čega im se životni vek produžio.
“Bilo je određenih nagoveštaja da miševi kojima su ubačeni novi jajnici imaju zdravije srce i manje srčanih problema od miševa koji nisu dobili nove jajnike”, kaže Keri.
Katsinger možda nije siguran da ljudi prolaze kroz fazu “penzionisanja” pred smrt, ali Miler misli da postoje dokazi da ljudi kojima je suđeno da umru prirodnom smrću prolaze kroz “spiralu smrti”. On se poziva na studiju sporvedenu u jednom staračkom domu u Danskoj, u kojoj su ljudi od 90-99 godina radili testove snage, koordinacije i mentalne sposobnosti. Nekoliko godina kasnije naučnici su ponovo otišli u isti dom da provere koji dobrovoljci su preživeli, a koji su umrli.
“Umrli su uglavnom oni ljudi koji su loše uradili testove”, kaže Miler. “Njihove fiziološke sposobnosti su opale pred smrt.”
On se nada da će mu istraživanja s voćnim mušicama pomoći da otkrije strategije kako da skrati spiralu smrti kako bi ona počela par dana pre smrti, a ne nekoliko nedelja pre. Kada bi u tome uspeli, naučnici bi mogli da nađu načine za sprečavanje potencijalnog dugog i sporog propadanja pre smrti. “Skraćenje spirale smrti kako biste bili zdravi kao i svi ostali do neposredno pred smrt.”