Krvnički ubijale roditelje, muževe, decu. Ovo su četiri NAJOZLOGLAŠENIJE ŽENE na svetu
Iako su u zatvorima širom sveta muškarci brojniji, to ne znači da nije bilo žena koje su svojim surovim zločinima zapanjile svet. Njih četiri su se posebno istakle.
Komentara 0
Lizi Borden
Lizi je rođena u Masačusetsu 1860. godine. Kada je imala 32 godine optužena je za svirepo ubistvo svog oca i maćehe.
Abi Borden, Lizina maćeha, nađena je na vrhu stepeništa njihove porodične kuće. Do zločina je došlo jer se žene u porodici Borden nikako nisu slagale. Ljubavi između Abi i dve Bordenove kćeri nije bilo. Starija ćerka, Ema, je svoju maćehu zvala po imenu, a Lizi ju je oslovljavala sa "gospođo Borden" i odbijala je da jede za istim stolom sa njom, govoreći da je sa njom samo onda kad mora.
Lizina ogorčenost prema maćehi i način na koji su živeli je prekipela kada je njen otac, kome je bila duboko privržena, odlučio da svojoj ženi kupi kuću njene porodice.
Borden je preneo vlasništvo na svoju ženu i Lizi je to shvatila kao dokaz da je gospođa Borden sa njenim ocem isključivo zbog bogatstva.
Kada je Abi nađena mrtva, glava joj je bila izudarana i puna podliva. Prema istrazi policije tvrdi se da je žrtva udarena sekirom, nakon čega je pala licem na pod. Lizi joj je onda zadala još 19 udaraca sekirom u potiljak.
Međutim, tragediji tu nije bio kraj. I Lizin otac pronađen je mrtav u dnevnoj sobi, samo nekoliko sati kasnije nakon svirepog ubistva maćehe. On je pronađen na sofi, a policija je utvrdila da je veoma oštrim predmetom bio udaren najmanje deset puta u glavu.
Lizi Borden je uhapšena nedelju dana nakon ubistva. Suđenje je privuklo ogromnu pažnju američkih medija. Međutim, nakon 10 i po meseci sudskog procesa, porota je oslobodila Lizi jer nije bilo dokaza da je ona počinila zločin.
Do danas su ta ubistva ostala misterija. Nepoznato je da li ih je počinila Lizi ili neko drugi. Postoje razne teorije, od kojih neki smatraju da je ubica zapravo bila služavka. Druge teorije govore da je ubistva počinio Lizin polubrat, nezakoniti sin njenog oca, ili sama Lizi, ali u pomračenom stanju uma. Tragedija ove porodice i danas zanima mnoge Amerikance koji se bave istraživanjem ovog zločina.
CRNA UDOVICA - Meri En Koton
Meri En Robinson rođena je 1932. godine i imala izuzetno teško detinjstvo. Otac joj je radio u obližnjem rudniku i kako ga je ovaj posao jako iscrpljivao, porodica je pritiskala Meri En da se što pre uda i nađe posao. Jako mlada, udala se 1852. godine za rudara Vilijama Moubreja.
Sa mužem se osam godina kasnije preselila na severoistok zemlje i tada počinje njena drama. Par je imao petoro dece, ali tokom godina jedno po jedno dete je umiralo od bolesti. Nedugo nakon toga preminuo je i njen muž. Živela je od njegovog životnog osiguranja
Meri je tada počela da živi drugim životom. Narednih 20 godina nalazila je imućnije muževe, udavala se i živela sa njima dok im je bilo lepo, a onda ih je ubijala. Isti odnos je imala i prema deci.
Meri En je sve svoje žrtve trovala arsenikom, iz praktičnih razloga. Otrov je bio lako dostupan i lako se rastvarao u toplim tečnostima. Sem ovih razloga, postojao je još jedan dobar – simptomi trovanja arsenikom su povraćanje, dijareja i dehidratacija. Lekari su u to vreme ove simptome poistovećivali sa stomačnim problemima.
Posle smrti prvog muža Meri En se preselila da bi bila bliže ljubavniku Džozefu Netresu. Za sve vreme dok je ubijala jedino je svom ljubavniku bila verna. Gde god bi on išao, krenula bi za njim. Ali na kraju je i njega ubila.
Kada je postala medicinska sestra upoznala je Džordža Varda, inženjera koji joj je bio pacijent. On joj je brzo postao drugi muž. Međutim, ubila ga je samo 14 meseci posle venčanja.
Nakon toga zaposlila se kao domaćica u domu udovca Džejmsa Robinsona, brodograditelja. Njen zadatak bio je da se stara o njegovoj bebi, međutim i ona misterizno umire posle nekoliko nedelja. Meri En tada postaje Robinsonova ljubavnica i ubrzo sa njim ostaje trudna. Samo četiri meseca kasnije Meri En umire majka, ali nju to ne sprečava ni u čemu i već iste nedelje udaje se za Robinsona. Četiri meseca po rođenju njihovo dete umire, a Robinson počinje da postavlja pitanja zašto Meri En od njega traži da osigura svoj život na pozamašnu sumu.
Nije mu trebalo mnogo da sazna da Meri En ima tajni račun i zbog toga ju je izbacio iz kuće.
"Crna udovica" je bila očajna. Lutala je ulicama nedeljama i snalazila se kako da preživi. Međutim, nije joj trebalo mnogo da pronađe novu žrtvu - Frederika, brata svoje prijateljice Margaret Koton.
Vrlo brzo se udala i za njega i rodila mu sina. Kada ga je nagovorila da se osigura, ubila je i njega i uzela novac.
Tada se u njenu kuću useljava ljubavnik Džozef Neters, a Meri En ponovo počinje da radi kao medicinska sestra. Nije dugo bila "mirna". Kao što je već bila praksa, počela je da spava sa oficirom Džonom Kvik Meningom o kom je brinula. Ostala je trudna, a pre nego što je rodila to dete ubila je svu decu iz trećeg braka. Nedugo zatim i oficira.
Onda je naterala i ljubavnika da se osigura, nju imenuje za naslednika, pa ga otrovala.
Policija i forenzičari su tada počeli da napreduju. Uhapšena je 1873. godine, a ubrzo i obešena. Sahranjena je na zatvorskom zemljištu.
KRVAVA GROFICA - Eržebet Batori
Eržebet Batori je bila mađarska grofica i jedna od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji. Optužena je zajedno sa četiri saučesnice za mučenje i smrt od 300 do 2.000 devojaka. Većinu svog života provela je u zamku Čahtice u Slovačkoj, dok je poslednje četiri godine svog života provela u zatvoru. Njene saučesnice su ubijene.
Eržebet su, kada je imala samo 11 godina, verili za Ferenca Nadaždija, moćnog mađarskog vojnika za kog se i udala 1575. godine.
Kao svadbeni poklon Eržebet je dobila zamak Čahtice, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom.
Eržebet i Ferenc imali su šestoro dece od kojih je dvoje umrlo vrlo rano. Eržebetin muž ubijen je 1602. godine. Grofica je tada počela svoj krvavi pir.
Prema legendi, nakon što ju je jedna sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Krv je pala na groficine ruke. Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu. Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad. Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.
Njene metode mučenja su uključivale zabadanje igli pod nokte, premazivanje devojaka s medom, nakon čega bi pustila pčele na njih, sečenje komada mesa sa njihovog tela i kupanje u krvi devica, kako bi ostala mladolika i lepa.
Posle nekog vremena shvatila je da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu. Zaključila je da joj treba kvalitetnija krv i 1609. je otvorila akademiju u svom zamku. Tu su imućniji roditelji iz svih predela slali svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima. Eržebet je mučila žrtve makazama, iglama, užarenim gvožđem i kocima.
Eržebet je otkrivena 1610. godine, kada je sa zidina dvorca bacila četiri masakrirane žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara Matije i on je naredio Eržebetinom rođaku Turzou da je uhapsi. On ju je uhvatio na delu. Eržebetini saučesnici su pogubljeni, dok to sa njom nije moglo biti učinjeno jer je bila plemićkog porekla. Međutim, pronađena je rupa u zakonu i grofica je zazidana u svom dvorcu. Pronađena je mrtva 1614. godine.
BONI I KLAJD - Boni Parker
Boni Parker i Klajd Barou su možda najpoznatiji ljubavni par u američkoj istoriji koji se bavio kriminalnim radnjama. Ubijali su, kidnapovali, krali, pljačkali. Njihova imena su postala sinonim za Veliku depresiju koja je 30-ih godina prošlog veka vladala u SAD. Tada je generalni stav građana SAD bio protiv Vlade, pa su Boni i Klajd to iskoristili.
Boni Elizabet Parker je rođena 1. oktobra 1910. u Roveni, u Teksasu, kao drugo od troje dece Henrija i Eme Parker. Otac joj je bio zidar i porodica je uspevala da se prehrani od njegove plate. Međutim, umro je kad je Boni imala samo četiri godine i porodica se preselila kod Emine majke u predgrađe Dalasa, u Teksasu.
Prema pričama, Boni je bila prelepa. Skladne građe i plave kose. Bila je odličan đak i volela je da piše poeziju. Međutim, bila je izmorena od svog prosečnog života. Napustila je školu sa 16 godina i udala se za Roja Torntona. Brak nije bio srećan i Roj je mnogo vremena provodio van kuće. Godine 1929. bio je uhapšen zbog pljačke i osuđen na pet godina zatvora. Tad ga je Boni poslednji put videla. Nikad se nije razvela. Dok je Roj bio odsutan, Boni je radila kao konobarica, ali je 1929. godine, pred sam početak Velike depresije, dobila otkaz.
Parkerova je uplovila u svet kriminala kad je srela Klajda Barova u Teksasu. Do 1932. godine njih dvoje proglašeni državnim neprijateljima. Pljačkali su banke i druge firme u nekoliko država u Americi. Boni i njen verni pratilac su odgovorni za smrt mnogo nedužnih civila, a i pripadnika organa javnog reda. U maju 1934. godine, dok su se vozili putem u Luizijani, upali su u zasedu policije koja ih je upucala.
Priče o ovom opasnom paru poznate su širom sveta.